Наше друштво има великих потешкоћа у препознавању капацитета неуродивергентних умова. Дислексија, попут аутизма и поремећаја пажње , спада у поље неуродивергенције и историја доказује да су многи дислексици генији.
Такође видети: Упознајте први електрични хеликоптер на светуДислексија се дефинише као „поремећај у учење читања због тешкоћа у препознавању кореспонденције између графичких симбола и фонема, као и у претварању писаних знакова у вербалне знакове”, према речницима. На практичнији начин, због потешкоћа у асимилацији правописа.
– Цомиц Санс: фонт који је уградио Инстаграм олакшава људима са дислексијом да читају
Алберт Ајнштајн, творац теорије релативности, био је дислексичан
Око 20% одрасле популације има неку врсту дислексије. А међу великим именима у историји која су имала проблема са правописом били су Леонардо да Винчи, Алберт Ајнштајн, Стив Џобс, између осталих. Управо из овога су истраживања британских научника покушала да схвате предности дислексије на друштвеност и истраживачку интелигенцију.
„Поглед на дислексију фокусиран на дефицит не говори целу причу“, рекао је главни аутор, др. . Хелен Тејлор са Универзитета у Кембриџу. „Ово истраживање предлаже нови оквир који ће нам помоћи да боље разумемо когнитивне силељуди са дислексијом”, рекао је он у изјави.
Међу осталим именима у историји са дислексијом су Абрахам Линколн, Џон Кенеди и Џорџ Вашингтон, историјски председници САД.
Такође видети: Ејми Вајнхаус: погледајте невероватне фотографије певачице пре славеСтудија је показала да је истраживачка, креативна и социјална интелигенција особа са дислексијом већа од оне просечне популације.
Истраживање сугерише нови когнитивни приступ дислексији. „Школе, академски институти и радна места нису дизајнирани да у потпуности искористе предности истраживачког учења“, додаје Тејлор. „Али хитно морамо да почнемо да негујемо овај начин размишљања како бисмо омогућили човечанству да настави да се прилагођава и решава кључне изазове.“