Оне су заклете девице, дугу косу, хаљине и могућност мајчинства су замениле за дуге панталоне, кратку косу и пушку. Постали су патријарси својих породица да би преживели у изузетно сиромашном региону, погођеном ратом и вођеним сексистичким вредностима.
Традиција заклетих девица датира још од кануна Лекеа Кукађинија, кодекса понашања који се вербално преносио међу клановима северне Албаније више од пет векова. Према Кануну, улога жене је била озбиљно ограничена. Бринули су о деци и дому. Иако је живот жене вредео упола мање од мушкарца, живот девојке вредео је исто колико и живот ове друге -12 волова. Заклета дјевица је била производ друштвене нужде у аграрној регији коју су мучили рат и смрт. Ако је породични патријарх умро не остављајући мушке наследнике, удате жене из породице могле би се наћи саме и немоћне. Полагањем завета невиности, жене су могле преузети мушку улогу главе породице, носити оружје, посједовати имовину и слободно се кретати.
„Одрицање од сексуалности заклетвом да ће остати дјевица био је начин на који су ове жене пронашле у јавни живот у сегрегираном друштву којим доминирају мушкарци“, каже Линда Гусиа, професорица женских студија на