Иако је дебата о родном идентитету нарасла последњих година изван ЛГБТКИА+ покрета, многи људи и даље третирају употребу неутралне заменице без обзира, па чак и као мету шале . Пре свега, неопходно је разумети да је прилагођавање начина на који комуницирамо да укључимо све људе, без обзира на пол са којим се идентификују, подједнако фундаментално колико и легитимно.

Да бисмо решили главне недоумице око језика и неутралних заменица, објашњавамо најважније концепте о овој теми.

– Олимпијске игре: наратор користи неутралну заменицу у емитовању и постаје виралан због поштовања идентитета спортисте

Шта је неутрална заменица и како функционише?

Неутрална заменица је она која има треће слово поред „а“ и „о“ као тематски самогласник. Користи се са циљем да се не прецизира род, већ се односи на све људе, посебно небинарне , оне који се не идентификују са бинарним, сажето само као мушко и женско. То значи да се њихови родни идентитети могу поклапати са представама повезаним и са мушкарцима и са женама или се не уклапати ни у један од њих.

– Небинарни: културе у којима постоје и други начини доживљавања рода поред бинарног?

Како структура португалског језика прати бинарни образац, увекизоставља се означавање рода именица, придева и заменица, ко одговара оба рода или не одговара ниједном. Главна сврха употребе неутралног језика је укључити све ове људе, поштујући њихов идентитет и учинити да се осећају представљени.

„Здраво, моје заменице су ___/___.“

Да би се ово десило, могуће је заменити чланове и именице које завршавају речи са „е“ ( циркумфлексни акценат је потребан за разликовање са адитивним везником и истицање правилног изговора). Знакови „к“ и „@“ су већ предложени као замена за бинарне маркере рода, али се више не користе јер су тешки за изговор и отежавају читање за особе са оштећеним видом или неуродиверзитет.

– Инфлуенцер са оштећењем вида показује како употреба 'к' за неутрализацију рода нарушава приступачност

У случају личних и посесивних заменица у трећем лицу, „еле”/„деле” за за мушки род и „ела”/„дела” за женски род, оријентација је да се користи термин „елу”/„делу”. Према предлогу неутралног језика, фразе „Моја пријатељица је смешна” и „Она је лепа”, на пример, би се трансформисале у „Е моја пријатељица је смешна” односно „Елу је лепа”.

Друга алтернатива је употреба „иле”/„диле” за замену бинарних заменица. Што се тиче речи у којима је слово „е”.Маркер мушког рода уместо тога примењује „тј“. „Лекари“, на пример, могу бити написани као „доутори“. Све ове опције су еквивалентне заменицама „они“/„они“ у енглеском језику, које користи небинарна заједница јер су већ неутралне.

Која је разлика између неутралног језика и инклузивног језика?

И неутрални језик и инклузивни језик траже начине да користе португалски језик који интегрише све људе, без обзира на њихов родни идентитет. Обојица желе да ниједна група не буде искључена или невидљива. Оно што се разликује је како свако од њих то ради.

Неутрални језик предлаже измене и допуне речи у језику, као што је случај замене чланова „а“ и „о“ са „е“. Промене које он промовише су објективније и конкретније. Инклузивни језик сугерише употребу општијих израза, који се односе на колектив, уместо оних који су обележени родом. Пример је да се „ученици” или „ученици” замене са „ученици”.

– Дечје продавнице ће имати обавезне родно неутралне одељке у Калифорнији

Да ли је португалски језик сексистички?

Заменице они/они су већ средњи род у енглеском језику.

Ако португалски језик потиче од латинског, који је такође имао средњи род, зашто су једини родови означени њиме мушки и женски род? Одговор јеједноставно: у португалском језику, мушки и средњи род су се спојили захваљујући сличним морфосинтаксичким структурама. Од тада, генерички мушки род је почео да указује на неутралност субјекта, или необележени род, а женски род је постао једини прави маркер рода.

Када португалски говорник прочита или чује фразу „Запослени у компанији су отпуштени“, на пример, разуме да су сви људи који су радили у тој компанији изгубили посао, а не само мушкарци. Стога се генерички мушки род назива и лажни средњи род.

Неки би могли помислити да је ово позитивна ствар, знак да португалски већ има своју неутралну заменицу. Али не баш. Стручњаци тврде да је коришћење речи са ознакама мушког рода као индикатора неутралности за људе у целини начин јачања патријархалне структуре нашег друштва.

Ово појачање доприноси да се идеја о супериорности мушкараца над женама и даље натурализује. Наш обичај да слушкиње третирамо готово искључиво као жене, а докторе као мушкарце је добар пример ефеката употребе генеричког мушког рода.

Иако сам по себи португалски језик није сексистички, он је средство које друштво користи да комуницира и изражава своја мишљења. Ако већина људи који чинеово друштво има предрасуде, португалски ће се користити за одржавање стереотипа и интензивирање неједнакости.

Која је контроверза иза употребе неутралне заменице?

Чак и поништен, неутрални језик је и даље предмет шала.

Ако је примена новог правописног споразума 2009. године већ имала потешкоћа да буде прихваћена од већине становништва, питање неутралног језика још више дели мишљења. Неки конзервативнији граматичари бране генерички мушки род. Они тврде да је португалски језик већ неутралан и да се заменице као што су „они“ и „њихови“ могу односити и на мушкарце и на жене унутар исте групе, одбацујући сваку врсту промене у имену укључивања људи који се разликују од бинарног. роду.

– Деми Ловато излази као родно небинарна; младић објаснио откриће

За разлику од граматике, познате и као културална норма, лингвистика је повољнија за употребу неутралног језика. Она тврди да је језик друштвени производ који се стално мења. Пошто је жива, она природно прати социо-културне трансформације сваке епохе. Зато речи временом излазе из употребе, док се друге додају у речник. „Часкање“ и „веб“, на пример, су термини увезени са енглеског који су постали део нашег језика од популаризације интернета.

Још једна кључна тачка у овој дискусији је да се има на уму да исти језик може да садржи више од једне језичке варијације. Веома је уобичајено да људи из различитих места, различитих стилова живота, друштвених класа и нивоа образовања комуницирају на свој начин. Велики проблем је што су многи од ових језика стигматизовани стандардом доминантне групе, што их поништава као легитимне. Ово је случај неутралног језика који, чак и након што одбаци употребу „к“ и „@“ као родних маркера, наставља да се суочава са отпором да буде прихваћен.