Много се говори о феминизму и родним питањима. Међутим, брза претрага женских уноса у речницима, главног начина разумевања савременог португалског језика открива кашњења и незгодна значења: „жена“ и „девојка“ се стављају као „ куртизана “, „ сукњи реп ” и „ онај са којим мушкарац има стабилну везу “. Више од пуких речи, сексистички, сексистички и конзервативни термини су део циклуса који иде од друштвеног недра до страница књига, директно утичући на начин на који се свет понаша.

Португалски и латински речник су први пут објављени у 18. веку, у Лисабону. Познат многим Бразилцима, Речник Аурелио је покренут 1975. године и до данас се налази на полицама књижара , са око 400.000 речи на својим страницама. Године 2010. објављено је пето и актуелно издање.

Друге су се појавиле на тржишту, као што су Хоуаисс , 2001. и Мицхаелис , 1950. године, укључујући дигитална верзија, дефиниција женских уноса је застарела и срамотна . Приликом тражења „жене” пронашли смо, између осталог:

-Рацха/Рацхада;

– Тинејџерка након прве менструације, када пролази да може да затрудни, чиме се разликује од девојке;

– Особа пола(@вербетесфемининос)

– Она са којом мушкарац има стабилну везу, али без правне везе; љубавник, конкубина;

– жена, након првог сексуалног односа: постала жена док је још била тинејџерка;

– мушкарац који је феминизирао има манире, укусе и ставове који се сматрају женским;

– Хомосексуална особа која у сексуалној вези има пасивну улогу.

У Аурелију, „девојка“ такође појављује се као „девојка“. Иако је тај израз овјековјечен у фразама попут „она је моја дјевојка“, такав смисао те ријечи је можда био у складу са средњим вијеком, у којем су малољетници млађи од 18 година били присиљени да се вјенчају, или када су мушкарци покушавали да сведу жене на термин више. дечји. Средином 2019. године, потпуно је неприкладно предлагати такве ствари у књизи или веб-сајту који се поставља као главно средство за разумевање португалског језика.

У претрази за „хомем“ у Михаелису постоји низ друштвених атрибута, много помпезнијих и напреднијих од оних код жена, поред других једноставно погубних значења:

-Мушкарац који је већ достигао пунолетство; вештачки;

– Људска врста; људскост;

– Човек обдарен особинама које се сматрају мушким, као што су храброст, одлучност, физичка снага, сексуална снага итд.; мушкарац;

– Појединац који ужива унечије поверење;

– Појединац који одржава афективан однос са проститутком и финансијски је експлоатише;

– Појединац који је део војске или војна организација.

Иако није директно везан за лексикографију –  научни задатак састављања речника  - , доктор лингвистике и професор анализе дискурса на УнБ (Универзитет Бразилија), Вивиане Цристина Виеира , истражује већину политичких питања која укључују језик. „Моја студија се заснива на томе како друштвене репрезентације, направљене кроз језик, имају моћ да обликују наша веровања, идентитете, вредности и начине деловања“ , објаснио је учитељ, који тренутно ради са почетним наставником обука.

А шта би објаснило употребу оваквих застарелих термина? Према њеним речима, уноси се углавном праве на основу културно обједињених текстова, као што су књижевна дела, канонска дела и новине урбане . Кроз педантан рад на испитивању значења, кроз приближно 20 хиљада појављивања, конструишу се дефиниције речника.

Међутим, Вивијан подсећа да је начин конструисања стварности везан за употребу језика. „Класа, економска, културна, симболичка елита, изражава се кроз речи и њихова значења. Оно што данас видимо уБразилски речници не представљају мањине; управо је материјализација мачизма, хетеропатријархалне, бинарне, конзервативне визије, која је основа наше културе , коришћена као референтни стандард који није само граматички” .

Да бисмо потврдили колико друштвени контексти утичу на значење речи, професор нас позива на једноставно размишљање о шта је „јавна жена” и „јавни човек” у очима становништва. Лингвистички гледано, обе би биле две представе исте конструкције, једна у женском, а друга у мушком роду. Међутим, у конотацији друштвене употребе и у полној подели рада, појава јавног човека као политичара и јавне жене као проститутке појављује се више пута. „Ово није лако променити јер постоје комерцијални интереси, хегемонистичка елита која преко мејнстрим медија, а данас и друштвених мрежа, шири значења и своје предрасуде у односу на све што је женско” .

Историјски гледано, значења која су конструисана на негативан начин потичу од жена, као и од црнаца и ЛГБТКИ+ популације . Од тада се намећу границе да мушкарац не може да изложи своје емоције, јер би се то, на пример, сматрало „женственим“.

Постоји историјски напор да се овај став задржи. Од тренутка када су жене постављене као већинапретећи, ступају на снагу механизми политичке, друштвене и историјске контроле који покушавају да их на сваки начин ограде у приватном простору, спрече њихово учешће у јавном простору итд. Дакле, мејнстрим медији пропагирају, на упитне начине, одређену дефиницију шта припада мушкарцима, а шта женама, да би одржали основу капиталистичког система, а то је хетеропатријархат.

То јест, узрок и последица се огледају у речницима . Исто се дешава у уџбеницима и пратећим материјалима: жене су и даље представљене на конзервативан начин. „Направила сам студију која то открива кроз вербалне текстове или слике, који су данас толико значајни. Фигура жена је то. увек је романтизован, везан за кућне послове. И то има утицаја још од детињства, јер се ове представе интернализују, понављају, легитимизују “ , истакао је академик.

Промена: прелазни глагол и преступник

Сви знају да речи имају тежину. Али након анализе која је овде приказана, јасно је да су за жене речи више од тежине, оне су терет, вучен вековима. Оно што се закључује јесте да промене у „оцу магараца” нису пуки захтев. Тврдње су легитимне и неопходне за друштвену еволуцију. „ Промена значења, значења и тежине речи иде руку под руку са променом уопресивна структура и мисао о овом друштву тако заведеном, тако заснованом на фалсификовању стварности, како је Пауло Фреире добро упозорио” , истакла је Вивијан.

Иако се речник не мења из сата у сат , учињени су неки мали кораци да књижевност, настава и многе друге фундаменталне ствари у животу почну да прихватају достојанственија значења и приближавају се садашњој стварности.

Наставница лингвистике каже да тренутно подстиче пројекте који воде, на пример, литературу коју су црнкиње написале за државне школе, прилазећи ученицима са периферије како би почели да разбијају предрасуде и хегемонизоване референце. „Отргнувши се од стандардне библиографије, коју у основи пишу мушкарци, стрејт, претежно европски и средњи слој, улази се у борбу против легитимације разних облика насиља, ситуација асиметрије моћи и неједнакости” 2>.

У онлајн петицији коју је Едуардо Сантарело објавио 2015. године на сајту Цханге.орг тражила је измену дефиниције „брака“ у Михаелисовом речнику. Услов је био минималан: замена „легитимне заједнице између мушкарца и жене“ за „легитимну заједницу између људи“. Са преко 3.000 потписа на петицији, захтев је прихватио издавач Мелхораментос.

Следеће године, АфроРеггае, заједно са Артпланом, предлаже више уважавања и поштовања премадео речника за трансродне особе. Уз помоћ лексикографа Вере Вилар, креирали су платформу, Речник родова и вербета, са терминима који дефинишу речи као што су „андрогино“, „агендер“ и „трансродно“. Нажалост, пројекат више није на интернету.

Још један пример долази из матице нашег језика. Португалке су 2018. почеле да примећују колико и речници земље заостају. Канал Фок Лифе и речник Приберам удружили су се како би покренули изазов који би променио значење речи „жена“, која се, као и овде, користила само на пежоративне начине или везана за њен брачни статус. На поштенији и свеобухватнији начин, нови речници – са још 840 нових речи – почели су да круже у Португалу.

Недавно је нешто слично створено у Бразилу. Покрет #РедефинаГарота #РедефинаМулхер има за циљ да допре до лексикографа широм света како би проширили свој речник. Састављена је онлајн петиција којом се тражи измена пежоративних дефиниција „жена“ и „девојка“ у речницима и потребно јој је 2.000 потписа. Агенду подржава Вербетес Фемининос, платформа за садржај који генеришу присталице и ширење догађаја у вези са темом.

Као део глобалних акција, бренд Цонверсе је прихватио циљ кроз „Лове тхе Прогресс“ кампање То је„Тода Хисториа е Вердаде“, која између осталих акција, позива женску публику да исприча приче о превазилажењу, размишљању и оснаживању, са циљем да својим речима дефинишу жанр и инспиришу друге на том путу. У Бразилу је контактирао више од 100 жена из различитих области и региона како би створио мрежу подршке.

Упоредо са Воид продавницом, ове године је лансирао друго издање зина Сола, који доноси нове дефиниције женског. пријаве, уз учешће певача Линикер , Мариане Аидар и МЦ Софија ; Иоутубер и пословна жена Александра Гургел ; уметник графита, илустратор и таттоо уметник Луна Бастос ; од новинарке Јулиа Алвес и писца зина Бианца Муто .

На страницама зина, они деле своје идеје о томе шта су „жена” и „девојка” ” у данашње време. Транс и црна жена, Линикер потврђује да су женске улоге и даље вођене многим клишеима. „ Из генерације у генерацију, стално морамо да блокирамо и протерујемо своје тело слободе због погледа другог” .

Луна је за Хипенесс рекла да до сада није примећивала старомодне термине, иако је мачизам веома присутан у њеном раду као графити уметника, у којем повремено чује поређења са добрим делима мушкараца у уметничком окружењу. „Иако сам одувек патио од наметао типу жене која треба да будем, никад нисам пробала речник. Верујем да је предлог зина био важан јер је генерисао рефлексију и могућност да се преформулише шта значи бити жена и простори које можемо заузети” .

Очигледно, женски захтеви се ту не заустављају, али верујте ми: они су повезани са начином на који друштво види жене. Не мањкају пројекти, борбе и кампање које имају за циљ да их ослободе разних дефиниција, улога и ограничења која су им замишљена или наметнута током векова. “ Као црнкиња, схватам да је најхитније било право на сам живот, пошто се број случајева феминицида значајно повећао, и право на слободу да будемо оно што јесмо “ , поентирала је Луна.

Све док речници сарађују са идејом да жена некоме припада, било као жена, љубавница или проститутка, слобода ће је увек скупо коштати. Бити власник и аутор своје приче миљама је далеко од пуког говора. Буђење колективне свести можда не почиње у књизи речи, али ако је свима у први мах на врху језика да су „жена” и „девојка” много више од женске именице или брачног статуса, то је већ мало, велика победа. ка напретку врсте.

Објаву коју дели Вербетес Фемининос